Данас би Закон о рудницима деспота Стефана вероватно имао следеће да каже о Рио Тинту:
- Члан 1 закона налаже да се сва рудна богатства у Србији налазе у власништву државе. Ово би значило да би Рио Тинто морао да добије концесију од српске владе за експлоатацију рудника.
- Члан 2 закона налаже да рудари морају да плаћају краљевски десетак од свог прихода. Ово би значило да би Рио Тинто морао да плати 10% од свог прихода српској влади.
- Члан 3 закона налаже да рудари морају да обезбеде безбедне и здравствене услове рада за своје запослене. Ово би значило да би Рио Тинто морао да поштује све прописе о безбедности и здрављу на раду.
- Члан 4 закона налаже да рудари морају да рекултивишу земљиште које је оштећено њиховим операцијама. Ово би значило да би Рио Тинто морао да врати земљиште у његово првобитно стање након завршетка рударских операција.
